Učenici srednjih škola u većini slučajeva smatraju da mogu imati zanimljiviji način obrade onoga što im se kroz formalno obrazovanje nudi i glavni problem vide u tradicionalnom “ex cathedra” načinu predavanja koji se ne menja već decenijama.
Zadovoljstvo nam je što smo imali priliku da na ovu temu razgovaramo sa profesorom psihologije, Bojadžić Seadom, koji nam je iz pozicije nekoga ko svakodnevno radi sa učenicima/cama Gimnazije u Novom Pazaru, izneo svoje mišljenje i stavove kada su u pitanju savremeni modeli učenja.
Kula: Profesore Bojadžić, učenici se neretko žale da je nastava u osnovnim i srednjim školama “dosadna i nezanimljiva”. Šta Vi mislite o tome?
Profesor Bojadžić: ”Verujem da je „dosadna” nastava subjektivan utisak srednjoškolaca i osnovaca, shodno drugim i drugačijim njihovim interesovanjima. Smatram da je rad u školi, jedno od lepših zanimanja. S druge strane, osavremenjivanje nastavnih planova, primena novih standarda kao i drugačiji, savremen pristup nastavi nastavnika i učenika može učiniti nastavu manje „dosadnom”, odnosno interesantnijom.”
Kula: Šta konkretno podrazumevamo pod terminom ”savremeni modeli učenja” i koliko se oni danas primjenjuju u novopazarskim školama?
Profesor Bojadžić: ”Revolucija u informaciono-komunikacionim tehnologijama neminovno ostavlja trag na učenje i obrazovnu praksu. Shodno tome, menja se i način razmišljanja i učenja. Razvoj interneta je učinio dostupnim znanje i stručnost svima koji traže, time i otvorio nove koncepte učenja. Dovoljno je da uporedimo položaj učenika u nastavnoj situaciji ranije i sada: učenici su ranije bili pasivni učesnici koji sede i slušaju izlaganje profesora; sada su učenici nametljiviji, traže priliku za učenje i šire znanja izvan formalnih učionica. Dakle, savremeni modeli učenja podrazumevaju aktivniji položaj učenika, odnosno da učenik bude ravnopravan učesnik u nastavnom procesu. Uz to, korišćenje IKT, što podrazumeva upotrebu računara, mobilnih telefona, interneta, digitalnih medija, kao i socijalnih mreža i video igara može da učini da se nastavni proces kao i modeli učenja razvijaju u jednom novom smeru.
Kula: Koje su po Vama razlike savremenog u odnosu na tradicionalno učenje i kako se to u praksi odražava na učenike (osnovce, srednjoškolce)?
Profesor Bojadžić: ”Nove tehnologije menjaju dosadašnji način razmišljanja o obrazovanju, transformišu ga i promovišu eru „celoživotnog učenja”. Novi online resursi, kao što je socijalno umrežavanje, blogovi, virtuelne zajednice (Viber grupe, Whatsapp grupe) čine da ljudi sa zajedničkim interesima sarađuju na novi način. Upravo, ovo navedeno čini ključnu razliku između savremenog i tradicionalnog učenja. Smatram da se savremeni modeli učenja pozitivno odražavaju na učenike, jer oni, putem istraživanja i novim načinom učenja, podstiču razvoj svih psihičkih funkcija i procesa.”
Kula: Više od trećine 15-godišnjaka u Srbiji funkcionalno je nepismeno, pokazali su rezultati poslednjeg PISA testiranja. Da li je problem u planu i programu nastave, profesorima ili đacima?
Profesor Bojadžić: ”Mislim da ne postoji konkretan problem u bilo čemu od ovoga što ste naveli, već je potrebno osavremanjavanje nastavnih planova, promene u pristupu nastavi u svim stranama (kako kod nastavnika tako i kod učenika) u skladu sa razvojem društva i društvenih prilika. Takođe, važno je napomenuti da je ZUOV nedavno propisao nove savremene standarde ocenjivanja pa se očekuje njihova potpuna primena, koja bi trebalo da osavremeni nastavni proces.”
Kula: Danas gotovo svi uče reproduktivno, da li je to ispravno?
”Slažem se da gotovo svi uče reproduktivno i to nije ispravno. Reproduktivno učenje je najniži nivo učenja i to je potrebno mijenjati. Reproduktivno učenje obezbeđuje kratkoročno znanje (znanje radi ocene) i to znanje nije primenjivo. Potrebno je naučiti učenike da stiču funkcionalno znanje, odnosno da uče funkcionalno kako bi to znanje koje steknu mogli da primene u budućim životnim situacijama.”
Kula: Kakvo bi rešenje moglo biti za ovakav problem?
Profesor Bojadžić: ”Rešenje bi moglo biti u inovacijama i u programskim sadržajima nastavnih predmeta u školama, koje mogu dovesti do suštinskih promena. Takođe, potrebno je obezbediti i nove strategije nastave obogaćene raznovrsnim oblicima, savremenim modelima učenja, dinamičkim metodama rada, kao i primenom savremene obrazovne tehnologije ( računari, socijalno umrežavanje, blogovi, virtuelne zajednice, film..) Nastavni proces je usmeren na učenika, pa je osnovni cilj razviti kod učenika motivaciju za saznavanjem.”
Za Kulu Magazin intervju obavila Berina Aličković
Dodaj komentar